Fosfor je jedan od najznačajnijih polikresta i moraju se jasno razumeti različiti stadijumi u razvoju patološke slike. Interesantno je da ni jedan od starih majstora homeopatije nije razumeo pravu suštinu leka koju je tek Vitoulkas razjasnio. Vitoulkas objašnjava suštinu leka kao difuziju – širenje, rasipanje – kao mehurići u gaziranom piću (kao boja čaja koja se razliva iz kesice u vodu, kao duvanski dim – prim prev.). Često se može primetiti da je Fosfor pacijent varljiv, lepršav kao mehur (bubbly), da je veoma društven, otvoren (ekstrovertan). Čini se kao da blista svojom inteligencijom, kreativnošću i entuzijazmom. Fosfor kao da nema čvrstih ograda, barijera (granica) između sebe i drugih ljudi; on nije čvrsto vezan za zemlju, nije ¨centriran¨ u sebi (nema čvrstu vezu sa svojim središtem). On je ekstremno saosećajan i može se lako zbližiti (uplesti) sa nepoznatom osobom. Ali kada jednom srene pažnju u pravcu nečeg drugog on može lako zaboraviti (napustiti) tu osobu sa kojom se sprijateljio i tako ispada prevrtljiv, nestalan. On voli druženje. Može biti lakoveran i na njega je lako uticati – sugestivan je, čak može biti i vidovit.
Postoji cena koju mora da plati zbog tako slabih ograda (prema drugima – prim prev.). U prvom stadijumu razvoja patologije vidimo kod Fosfora pojavu anksioznosti (zabrinutosti, brige). Bilo koja ideja može dospeti do njegovog uma i biti razlog za brigu. Ali ga je ipak lako razuveriti (reassure). Ta zabrinutost se uglavnom odnosi na brigu za zdravlje. Ali kako patologija napreduje pacijent ima sve više ¨slobodno plutajuće zabrinutosti¨; strah da će se nešto loše dogoditi. Pacijent ima mnogo strahova, naročito od stvari koje simbolizuju nedostatak čvrstih ograda (međa) kao što su tama, duboka voda, smrt i sl. Ovi strahovi mogu prerasti u stanja fobije koja mogu značajno onesposobiti pacijenta. Ovi strahovi su posebno snažni kada je pacijent sam, a bolje se oseća kada je u društvu.
U kasnijim stadijumima pacijent je toliko osetljiv na druge ljude i uopšte na spoljašnju stimulaciju da njegova čuvena želja za druženjem iščezava. Voli da bude sam, ne podnosi strance, niti da sluša o problemima drugih ljudi. Kako se gubi unutrašnja vitalnost, tako nestaje i ona lepršava, iskričava i blistava priroda ličnosti pacijenta. Pacijent može postati spor, ravnodušan i apatičan i tada više podseća na Phos-Ac ili na Sepiu.
Deca: Fosfor dete je prerano sazrelo, osetljivo i otvoreno. Lako uspostavlja kontakt sa drugima bilo da je dete ili odrasla osoba. Roditelji često izjavljuju da se plaše da bi im dete moglo biti kaidnapovano zbog te svoje otvorene, lakoverne prirode. Dete je veoma saosećajno i radoznalo. Ima vrlo jake strahove i snažnu želju za druženjem. Dete često brine da bi se nešto loše moglo dogoditi njegovim roditeljima i postaje vrlo zabrinut kada se pojavi i najmanja bolest u porodici. Često se dešava da Fosfor dete prolazi kroz fazu brzog rasta kostura u pubertetu. Tada pati od velike slabosti i ima slabu otpornost prema bolestima. Veliki broj ove dece ima česte epistakse, krvarenja iz desni i lako zarade modrice i uopšte, imaju problema sa krvarenjima.
