Jedna od najvećih zabluda jeste da je autizam zapravo mentalna bolest. Autizam predstavlja poremećaj u određenim delovima mozga. On može a i ne mora biti povezan sa inteligencijom. Štaviše, mnogi ljudi sa autizmom imaju prosečan ili natprosečan nivo inteligencije.Još jedna česta zabluda je da su deca sa autizmom zapravo nevaspitana ili bezobrazna. Ovo apsolutno nije istina. Mnoga deca sa autizmom imaju problem sa kontrolisanjem svog ponašanja i pokreta, ali to nikako ne znači da su nevaspitana. Nažalost, još uvek se ne zna koji tačno faktori dovode do razvoja autizma i postoje razna mišljenja stručnjaka. Mnogi veruju da ovaj složeni poremećaj ne nastaje usled jednog uzroka, već je posledica više različitih faktora koji utiču na mozak i njegovu strukturu. Iako je sam uzrok još uvek nejasan, poznato je da autizam kod dece ne može biti izazvan usled stresa, emocionalne lišenosti, „hladnih roditelja“, ili nedovoljno pažnje. Roditelji ne mogu svojim ponašanjem da utiču na to da li će njihovo dete razviti autizam ili ne. Ukoliko niste sigurni da li vaše dete ima autizam, simptomi se obično javljaju tokom ranog detinjstva, između 12-og i 24-og meseca i oni su veoma očigledni. Međutim, neki se takođe mogu pojaviti ranije ili kasnije. Rani simptomi mogu uključivati značajno kašnjenje u jezičkom ili društvenom razvoju. Pored pomenutih komunikacijskih i društvenih problema tipičnih za autizam, simptomi mogu da uključuju i one koji se tiču pokreta tela i ponašanja.Kao što smo rekli, autizam je veoma složen poremećaj. Teško ga je prepoznati, naročito u ranom uzrastu, jer se deca razvijaju različitim tempom. Ne postoji univerzalni test kojim se može utvrditi da li neko dete ima autizam ili ne. Takođe, simptomi i znaci autizma su zaista raznoliki, tako da je nezahvalno pričati o jedinstvenom testu.Kao što smo rekli, autizam je veoma složen poremećaj. Teško ga je prepoznati, naročito u ranom uzrastu, jer se deca razvijaju različitim tempom. Ne postoji univerzalni test kojim se može utvrditi da li neko dete ima autizam ili ne. Takođe, simptomi i znaci autizma su zaista raznoliki, tako da je nezahvalno pričati o jedinstvenom testu.Svako dete sa autizmom ispoljava jedinstvene simptome. Pored toga, razlikuje se i stepen jačine simptoma. Deca sa blagim autizmom ispoljavalju skoro neprimetne simptome, dok oni na drugom kraju spektra imaju velike poteškoće u komunikaciji, interakciji i ponašanju.Dijagnostika autizma obično zahteva tim lekara, uključujući pedijatra, dečijeg psihijatra, logopeda-defektologa i neurologa. Pored posmatranja ponašanja deteta, psihološkog testiranja, procene razvoja i pedijatrijskog i neurološkog pregleda, primenjuju se i sturktuirani razgovori sa roditeljima radi što boljeg uvida.
Homeopatska terapija-saradnja sa logopedom daje dobre rezultate u tretmanu autizma .
