Određeni kvaliteti i osobine su suštinski za homeopatu da bi lečio dete:
• Iako je homeopatija sistem medicinske terapije i praktikuje se kao profesija, trebalo bi je shvatiti kao služenje Bogu, videti da je Bog u svakom detetu i u svakom roditelju koji prati dete. Život je neizmerno dragocen, a život deteta ne bi trebalo nikada da se meri novcem.
• Homeopata mora da ima naučni um, da koristi proučena tehnike zasnovane na logici, ali da ne postane rob koji istražuje samo za svoje dobro. On bi trebalo uvek da bude student, konstantno pokušavajući da sazna istinu i nedokučene zablude, kao i da svoje znanje pretvori u mudrost.
• Trebalo bi da bude veoma pažljiv posmatrač, da beleži svaki detalj detetovog ili roditeljevog ponašanja i stava. Njegova posmatranja trebalo bi da se zasnivaju na čulnim principima, a ne na potencijalnim teorijama.
• Trebalo bi da bude u stanju da veruje u svoje sposobnosti, pošto je većina roditelja opterećena mitovima i pogrešnim shvatanjem obima homeopatije u razlićitim pedijatrijskim poremećajima. Previše je homeopata koji su zbog pukog manjka iskustva ili neznanja izazvali veoma traumatične situacije kod roditelja koji su svoju veru stavili u njihove ruke.
• Trebalo bi da odiše samopouzdanjem, strpljenjem i uštivošću.
• Trebalo bi da ima ljudski pristup
• Trebalo bi da bude uslužan, nežan, da bi se dete osećalo prijatno, umesto da se plaši
• Trebalo bi da oseća istinsku ljubav prema deci
• Ne bi trebalo da bude dogmatičan i trebalo bi da bude svestan granica homeopatije i svog znanja; ne bi trebalo nikada da okleva u izlaganju slučaja starijem homeopati ili pedijatru
• Njegova osnovna uloga treba biti dobrobit deteta naspram svega ostalog, uključujući njegov ego ili finansijsku dobit
• U kliničkim situacijama, kao u bolnicama i ambulantama, homeopata bi trebalo da uspostavi srdačan odnos sa kolegama. Dužnost homeopate je da pokaže lepe manire i služi kao primer svojim studentima.
