Tvorac homeopatije Samuel Haneman u svom Organonu tvrdi da je: „Najviši ideal lečenja brzo, pažljivo i trajno izlečenje bolesti u njenoj celokupnosti i to najkraćim i najsigurnijim putem, uz pomoć objektivnih i jasnih principa.“, što predstavlja osnovu na kojoj se bazira celokupna umetnost lečenja-homeopatija.
Neki od dodatnih principa su i:
- Simillimum (sličnost) – bolest se leči lekom koji izaziva simptome jednake bolesti npr. ukoliko bolest izaziva povišenu temperaturu prepisaće se lek koji pojačava temperaturu što je različito od službene medicine.
- Dinamizacija (razređivanje) – rastvor se razređuje destilovanom vodom ili alkoholom odnosno, ako je u pitanju tvrda stvar, laktozom u procesu zvanom trituracija. Razređenja se označavaju u odnosu 1:10 (D) ili 1:100 (C), a postoje još i veće 1:1000 (M). Odnos označava potenciju leka.
- Sukusija (mešanje) – razređenog rastvora se mešaju velikim brzinama.
- Holizam (celovitost) – homeopate posmatraju čoveka kao celinu i bolest shvataju kao stanje neravnoteže. Lekovima pokušavaju da uspostave ponovo energetsku ravnotežu – homeostazu.
Heringov zakon izlečenja-postavio je dr. Constantine Hering koji je poznavao dr. Samuela Hahnemanna gde je nastavio i sistematizovao njegov rad:;
a) od gore prema dole
b) iznutra ka spolja
c) iz centra ka periferiji
d) od važnijih prema manje važnim organima i
e) u obrnutom redosledu od njihovog nastanka (simptoma)
Kako deluju homeopatski lekovi
Homeopatski lekovi deluju tako što podstiču odnosno stimulišu snagu osobe (princip vitalne sile). Ovaj podsticaj ce pomoci celokupnoj ličnosti pacijenta da se očisti od svih posledica neravnoteže unutar njega koje su dovele do zdravstvenih tegoba.
Cilj je da se osoba dovede do nivoa zadovoljavajuceg (optimalnog) zdravlja po merilima medicinskih i socioloških standarda na što je moguće efikasniji način tako da je taj nivo u saglasnosti sa starošću osobe koja se leči.
Šta homeopata treba da zna o pacijentu i njegovim tegobama?
U cilju nalaženja pravog leka za pacijenta, kao jedinstvenu i unikatnu individuu, homeopata treba da sazna mnogo podataka o njemu. Detaljno sagledavanje ličnosti pacijenta, zajedno sa sagledavanjem svih tegoba i načina na koji to doživljava, homeopatisu potrebni da bi pravilno procenio slučaj. Zbog toga sve što je vezano za ličnost,pacijent treba da kaže svom homeopati kako bi ovaj mogao da pronađe adekvatan lek.Otkrivanje opšteg energetskog stanja pacijenta i njegovih ranijih tegoba važno je koliko inačin na koji pacijent živi.
Tokom intervjua postavljaju se pitanja o hereditarnim (naslednim) faktorima tegoba po osnovu roditeljskih ili rođačkih relacija, opis životne okoline, eventualni kontakti sa raznoraznim opasnim materijalima, sklonosti, uticaj vakcina i ranije preležanih infektivnih bolesti, pojave tokom trudnoće i porođaja, pojava retkih i neuobičajenih stanja, pitanja o mračnim stranama uma, itd.
Pacijent treba da obavesti homeopatu o svim lekovima koja mu je njegov lekar prepisao i drugim lekovima i sredstvima koje redovno upotrebljava. Takode treba da pomene bilo koju raniju ili predstojeću stomatološku ili neku drugu hiruršku intervenciju. To sve možeda utiče na homeopatsko lečenje.
Veoma je važno da osobe koje žele da se homeopatski leče imaju otvoreni nastup prema homeopati jer je to uslov da se pronađe pravi lek. Iskrenost je prirodan dar koju su ljudi nepotrebno ugušili odrastanjem (kognitivni i konativni deformiteti). Nije neophodno, ali je poželjno prikupiti medicinsku dokumentaciju koje se odnose nazdravstvene tegobe.Samo na osnovu lične objektivne procene homeopate takvu dokumentaciju treba prikazati.
Homeopata poštuje integritet i privatnost licnosti pacijentau vezi svega što mu pacijent saopštava u poverenju.
Često se pacijentima objašnjava da dođu pripremljeni na uzimanje slučaja: da se sete svojih snova, hronologije dogadanja od ranog detinjstva, povreda, ružnih dogadaja, teškopreležanih bolesti, itd.
Jednostavno rečeno, homeopata se trudi da bude posmatrač bez predrasuda.
Kako se sprovodi homeopatsko lečenje?
Homeopata daje jedan homeopatski lek u jednom trenutku, obično u obliku tablete, granula ili praška, koji treba da se rastvori u ustima, a postoje lekovi i u tečnom obliku.
Petnaestak minuta pre i posle uzimanja leka ne sme se ništa stavljati u usta, čak ni voda. Pasta za zube ili cigareta. Isto tako se preporucuje izbegavanje kafe, peperminta, nekih čajeva ili proizvoda koji sadrže mentol, eukaliptus, kamilicu ili kamfor, jer oni mogu da ponište (antidotiraju) delovanje leka.
Osoba koja ima tegobe treba da bude sigurna da jerazumela uputstva pre nego što završi posetu kod homeopate i pristupi upotrebi homeopatskih lekova.
Ako pacijent treba da uzima homeopatski lek u toku nekoliko sledećih dana, tada dobijen lek treba da čuva na hladnom i tamnom mestu, daleko od bilo čega što ima jak miris (parfemi, deterdženti, …), izvora magnetnih zracenja, rentgen uredaja i TV ekrana. Ako osoba pod homeopatskim tretmanom putuje, mora paziti da homeopatski lekovi ne produkroz kontrolu X zracima.
Na homeopatsko lečenje isto tako mogu da utiču i druge vrste lečenja. Ako pacijentdobije nazeb, glavobolju ili neki simptom koji ga brine, ili uznemirava, to treba da raspravisa svojim homeopatom. Ako se dogodi da pacijent uzme drugi lek ili na bilo koji način promeni tok započetog lečenja, sve to čini u dogovoru sa homeopatom koji će preduzeti sve mere u ovakvim situacijama.
PRIMUM NON NOCERE — „Prvenstveno ne naškoditi“
