Genotip je genska konstitucija nekog organizma koja može da se odnosi na:
- jedan par alela (uži smisao genotipa)
- celovitu naslednu osnovu (sve gene koje taj organizam poseduje), što predstavlja širi smisao genotipa.
Pojam genotipa uveo je Wilhelm Johannsen 1909. godine.
Genotip zigota, nastalog spajanjem polnih ćelija, sadrži proporcionalno jednak broj majčinih i očevih gena, samo što su se ti geni drugačije iskombinovali u genotipu potomka. Kakav će biti efekat genotipa nafenotip zavisi ne samo od genetičke osnove već i od dejstva faktora sredine u kojoj se novi organizam razvija.
Kod diploidnih organizama genski aleli se u jedru telesnih ćelija uvek nalaze u paru:
- jedan se nalazi na hromozomu koji vodi poreklo od majke
- drugi se nalazi na hromozomu od oca.
