Istorijat
Model homeopatije postavio je nemački doktor Samuel Christian Friedrich Hahnemann (1755-1843). Hahnemann je razvio i objavio 1796. u knjizi Materia Medica svoje zaključke do kojih je došao prevodeći rad o malariji. Kada je pročitao da je kinin lek za malariju zato jer je gorak, zamislio se jer je poznavao i druge gorke supstance, koje nemaju terapeutsku vrednost. Da bi bolje razumio delovanje kinina, odlučio ga je isprobati na sebi i otkrio da razvija simptome slične malariji koju leči. Tada je Hahnemann započeo eksperimente i s drugim dotada poznatim lekovima po abecednom redu. Došao je otprilike do polovine i zatim postavio osnove homeopatije.
James Tyler Kent (1849-1921) je nastavio njegov rad i objavio Materia Medica Pura 1905. listu 217 lekova koji se koriste i danas. J.T. Kent je bio na položaju profesora na Medicinskom koledžu u St. Louisu i posvetio svoj život proučavanju homeopatije. Napisao je oko 650 radova, opisavši oko 65000 simptoma.
Homeopatija je stigla u Ameriku 1825. g., a od 1865. do 1885. godine doživela svoj vrhunac, da bi potom bila prihvaćena i u Engleskoj gde je bila naročito popularna krajem 1. svetskog rata. Kraljevska porodica ima od tada ličnog doktora homeopata. Kraljica Mary koristila je homeopatske lekove, kao i kraljica Elizabeta II. danas, a posebno joj je odan princ Charles koji je predlagao da bude obuhvaćena zdravstvenim osiguranjem. Renesansu doživljava 1970. godine zahvaljujući Georgu Vithoulkasu. Posebno se raširila u Indiji zbog sličnosti s tradicionalnom biljnom medicinom. Evropska zajednica je zakonom homeopatiju direktivom br. 2001/82/EC. Javno zdravstveno osiguranje u većini zemalja (npr. Nemačkoj i Švajcarskoj) ne prihvata homeopatsku terapiju, ali moguće ju je omogućiti privatnim odnosno dopunskim osiguranjem.
Šta je homeopatija?
Homeopatija (grč. όμοιος, hómoios (isti) + πάθος, páthos (bol) metoda je komplementarne medicine kojoj je pravilo „Slično se leči sličnim“ (lat. Similia similibus curentur), a temelj joj je postavio nemački doktor Samuel Christian Friedrich Hahnemann u 18. veku.
Homeopatija je efikasna i naučno zasnovana metoda lečenja koja podstiče (stimuliše) prirodne sposobnosti čovekovog organizma na putu izlečenja. Ona polazi od toga da su sva stanja poremećenog zdravlja odraz poremećene ravnoteže u čoveku i da je bolestan čovek taj koji treba da bude lečen, a ne njegova bolest (princip kauzalizacije).
Odgovarajućim energetsko-informacionim transmiterom (lek; medijum koji nosi program korekcije) stimuliše se deblokada poremećenih zdravstvenih vektora unutar biofizičkog i biohemijskog prostora (vektori imunološkog sistema, metaboličkih procesa, medućelijske razmene, hormonalne harmonizacije, adaptabilnosti na okolinu, neurološkog sistema u kojem se odvijaju emocionalni i mentalni procesi, …).
Dakle, cilj homeopatije je obezbediti ispravnu homeostazu (potreba ljudskog bića da održavastalnost parametara fiziološkog funkcionisanja organizma: telesna temperatura, krvni pritisak, itd.).
