Sigurno ste čuli za “loše” bakterije koje izazivaju bolest.Ali da li ste čuli za “dobre” bakterije koje mogu da Vam poboljšaju zdravlje ?Ove dobre bakterije se nazivaju probiotici. Naziv probiotik potiče od grčke reči “pro bios” što znači “za život”.U crevima postoji oko 1000 različitih bakterija koje se u najvećoj koncentraciji nalaze u crevima. Kolonije tih crevnih bakterija zajedno se zovu mikrobiom.Međusobni uticaj crevnog mikrobioma i našeg celokupnog zdravlja je relativno novo područje proučavanja, a naučnici konstantno uče sve više o toj tematici.Smatra se da bi mikrobiom mogao da bude povezan sa brojnim stanjima, uključujući bolesti srca, Alchajmerovom bolesti i nekim vrstama karcinoma.Ono što je poznato je činjenica da crevni mikrobiom ima presudnu ulogu u nekoliko sistema u ljudskom telu. Na primer, pomaže u razgradnji vlakana iz ishrane koja ne možemo da probavimo.Osim toga proizvodi masne kiseline koje su nam potrebne za smanjenje upala u telu, za dobar rad mozga i mišića i za smanjenje holesterola i glukoze u krvi. Probiotici predstavljaju takozvanu funkcionalnu hranu, hranu koja ima određenu korisnu funkciju u našem telu. Probiotici su nam uglavnom dostupni putem kiselo-mlečnih proizvoda (kiselo mleko, kefir, jogurt). U njima se nalazi najpoznatiji izvor „dobrih“ bakterija poput lactobacillusa bifidusa, bacterije koji održava zdravu ravnotežu među bakterijama u crevima. Kefir od fermentisanog mleka po ukusu i strukturi sličan je jogurtu, sadrži probiotske kulture i obilje vitamina i minerala. Istraživanja pokazuju da se Lactobacillus nalazi u nekim fermentisanim sirevima, kao što je gauda.Takođe se nalazi u nekim fermentisanim proizvodima koji se više koriste u Istočnim zemljama tepeh, miso supa i drugi. Tako na primer miso supa sadrži više od 100 vrsta probiotskih bakterija, ima malo kalorija, a puno vitamina B i antioksidanasa. Kao posledica hroničnog stresa, nekontrolisanog uzimanja antibiotika i savremenog fast food načina ishrane, dolazi do poremećaja crevne flore i sve većeg porasta alergijskih i autoimunih oboljenja. Kada usled nekog poremećaja crevne flore ili posle terapije antibioticima želimo da oporavimo organizam, preporučuju se gotovi preparati od kojih neki sadrže 3, 6 ili čak 10 sojeva korisnih bakterija u značajno većoj koncentraciji nego što ih možemo uneti hranom. To su sojevi koji su otporni na kiseline digestivnog trakta, najčešće iz roda bifidobacterium i lactobacillus. Probiotik kapsule su delotvornije od tableta jer bolje štite „dobre“ bakterije od želudačne kiseline. Najbolje vreme za uzimanje probiotika je 15 do 30 minuta pre jela, jer želudačna kiselina utiče na njihovu apsorpciju. Ako probiotik uzmete posle obroka, njegovo dejstvo se smanjuje usled porasta želudačne kiseline.
Homeopatska preporuka za poboljšanje crevne flore je : carb-veg,ars,nux-vom,sulph u potenciji 30C.
#homeopatija,#homeopatijabeograd,#lečenjehomeopatijom
