Dijabetes melitus je grupa metaboličkih bolesti koje se karakterišu povišenim nivoom šećera u krvi nastalim zbog defekta u lučenju insulina ili njegovom dejstvu ili usled postojanja oba ova poremećaja. To je sindrom koji karakteriše poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, lipida i proteina.
Klasifikacija dijabetesa uključuje četiri poremećaja:
- Tip 1 dijabetes,
- Tip 2 dijabetes,
- Gestacioni dijabetes melitus,
- Drugi specifični tipovi dijabetesa (genetski defekti u insulinskoj aktivnosti, bolesti pankreasa, izazvan lekovima ili hemijskim agensima, genetski defekti u funkciji β ćelija, endokrinopatije, neuobičajene forme imunski posredovanog dijabetesa)
Treba obratiti pažnju na još jednu grupu pojedinaca čiji nivoi glukoze u krvi ne zadovoljavaju kriterijume za postavljanje dijagnoze dijabetesa, ali su veći od onih koji se smatraju normalnim. Ove osobe klasifikovane su u dve grupe:
- Povišena glikemija našte,
- Poremećaj glukozne tolerancije.
Ovakvo medicinsko stanje označava se kao predijabetes, što ukazuje na relativno visok rizik za budući razvoj dijabetesa.
Insulin se sintetiše u ćelijama Langerhans-ovih ostrvaca pankreasa. Luči se pod uticajem raznih faktora od kojih je najznačajniji faktor unošenje hrane. Kada se unese hrana i poveća nivo šećera, dolazi do lučenja insulina. Kada se izluči, on deluje tako da favorizuje korišćenje glukoze za razne metaboličke procese u organizmu. Insulin stimuliše korišćenje glukoze kao izvora energije u mišićima. Zatim, glukoza koja se ne potroši za energiju, skladišti se u obliku glikogena u jetri, takođe pod dejstvom insulina. Na taj način insulin štedi masti i proteine, a dodatno i favorizuje njihovo stvaranje.
Diabetes mellitus tip 1A nastaje usled autoimunske destrukcije β ćelija Langerhans-ovih ostrvaca pankreasa u genetski predisponiranih osoba koju pokreće delovanje jednog ili više sredinskih faktora. U mnogim studijama se nastanak dijabetesa tipa 2 povezuje sa poremećajem odnosa između sekrecije (lučenja) insulina i osetljivosti na prisutni insulin. Kod zdravih osoba ovaj odnos je u ravnoteži, tako da poremećaj jedne komponente izaziva kompenzatorni efekat druge komponente, a sve u cilju održavanja normalnog nivoa glukoze u krvi. U većini slučajeva postavljanje dijagnoze dijabetesa je jednostavno, jer bolesnici uobičajeno pokazuju klasične simptome porasta šećera u krvi:
- učestalo mokrenje (poliurija)
- pojačanu žeđ (polodipsija)
- pojačanu glad (polifagija)
- gubitak telesne težine.
Homeopatska terapija održava nivo šećera u krvi u granicama normalnog , standardi laboratorijske analize.
