STRAH-FENOTIP-FOBIA

Strah je štetan kada značajno ometa naš rast i razvoj – kada čini da izbegavamo situacije koje jesu rizične ali kroz koje nam je korisno da prođemo. Na primer, ne izlazimo na ispit pre nego što smo 100% spremni, ne konkurišemo na posao za koji nismo 100% kvalifikovani. Poznato je da je ovaj stav zastupljeniji kod žena, zato što se devojčice vaspitavaju više da „igraju na sigurno“ i po pravilima, uz izbegavanje rizika, dok se kod dečaka više podstiče takmičarstvo, fizička spretnost, borbenost, hrabrost… To svakako utiče na manje korišćenje prilika za uspeh u poslu, na primer. Sa druge strane, statistika govori da muškarci čak tri puta češće stradaju u različitim nesrećama, što pokazuje kako i ekstremno izbegavanje straha (u psihologiji se to zove „kontrafobičnost“) može skupo da košta.

I u životu i u terapiji se često najviše bojimo onoga što se već desilo – iskustava koja su u detinjstvu bila previše intenzivna ili traumatična. Tako osoba koja je doživela neku vrstu odbacivanja u detinjstvu (recimo, slušala je o tome kako je neželjeno dete), može projektovati potencijalno odbacivanje na sve svoje partnere. Onda ima jednu psihološku prisilu da ponavlja sličnu situaciju – npr. ovakva osoba može biti izrazito ljubomorna i optuživati partnere da je varaju, tražiti a ne prihvatati uverenja o ljubavi, itd. Paradoksalno, putem „samoostvarujućeg proročanstva“, na kraju joj se i događa ono čega se najviše plaši – da otera drugu osobu i zapravo doživi odbacivanje koga se i plaši. Na ovaj način, potvrđuje se i dodatno učvršćuje njen „životni scenario“ i dalje kroz život ide sa još intenzivnijim uverenjima i još pojačanim odbrambenim reakcijama.

Neki autori smatraju da fobije predstavljaju izraz strahova koji potiču od loših internalizovanih objekata, drugi da je ispod konflikt u vezi sa zavisnošću ili separacijom, a treći da imaju veze sa unutrašnjim konfliktima u vezi sa agresijom. Tako se nekad pretpostavljalo da strah od letenja avionom nekada ima veze sa strahom od prepuštanja kontrole, strah od visine sa ambivalencijom u vezi sa svojim ambicijama… Psihoanalitičari su nekada smatrali, što nam danas može zvučati šašavo, da strah od velikih životinja ima veze sa konfliktom sa roditeljima, a da je strah od sitnih povezan sa konfliktom sa braćom i sestrama… Ipak sva ova tumačenja nisu jednoznačna, već vrlo individualna, odnosno šta će za nekog da znači dati simbol zavisi od njegovog ili njenog ličnog iskustva, prošlosti i jako se razlikuju od osobe do osobe. Fobije mogu biti strah od određenih objekata (npr. krvi, insekata, visine, pasa) ili situacija (letenja, javnog izlaganja, skučenih prostora…). Mnoge terapije se trenutno ne bave uzrocima, već samo načinima prevazilaženja. Ipak, neka vrsta razumevanja nastanka simptoma može da pomogne i njihovom razrešavanju. Psihoanaliza se bavila ovim pitanjima od samog nastanka, smatrajući da se kroz fobiju ispoljava simptom nekih konflikata koji su potisnuti, a koji su zatim premešteni na objekat fobije. Upravo to i jeste glavna „dobit“ od fobije – osoba nesvesno bira da se bavi fobijom jer joj je lakše nego da se suoči sa nesvesnim konfliktom koji je muči.

Homeopatska terapija , traga za uzrocima koji dovode do okidača koji izazivaju strahove i različite vrsta fobija.Aconitum kao homeopatski lek , zaustavlja mnoge strahove ,fobije.Terapija je u X potenciji.

#homeopatija, #homeopatijabeograd,#lečenjehomeopatijom,#homeopatskaordinacijabeograd

Comments are closed.