Mada se Aconitum ranije, pre svega koristio za akutna stanja koja su nastajala kao posledica šoka ili izloženosti nekim nepogodama, Vitoulkas je prvi ukazao na povoljna dejstva u nekim hroničnim psihološkim stanjima kao što su stanja velikog straha, panični poremećaji i anksiozne neuroze. Kod Aconituma tegobe (stanje anksioznosti ili akutni poremećaji) nailaze iznenada i sa velikom snagom. U oba slučaja, i u akutnim bolestima i u hroničnim psihološkim stanjima, najčešće postoji velika zabrinutost (anksioznost) i pacijent je prosto preplavljen užasnim osećajem smrti. U mnogim slučajevim ovaj strah prerasta u predosećanje ili ubeđenost da je smrt neizbežna. Pacijent može predvideti tačno vreme svoje smrti.
U akutnim stanjima vidimo veoma brz razvoj upalnih promena, u bilo kom organskom sistemu. Ova zapalenja se razvijaju brzo, samo nekoliko minuta ili sati posle izloženosti vetru, strahu ili šoku. U kliničkim stanjima veoma jakih upala strah može biti intenzivan, dok u blažim oblicima upala strah može biti i odsutan. Akutne bolesti mogu biti veoma snažne i ugrožavati život pacijentu. Infekcije i upale kod Aconituma retko dostižu purulentni (gnojni, rezolutivni) stadijum bolesti.
Kada se dogodi neki zastrašujući, nasilan događaj (kao što su saobraćajna nesreća ili zemljotres) često moramo prvo dati Aconitum, pa onda, ako je potrebno, možemo davati neki specifičan lek. Aconitum može zauvek osloboditi strah koji je bio zadržan u telu ili duši (can release…….has been held in the body ir mind for the lifetime).
Aconitum se obično mora davati u visokim potencijama, kao što su 50M ili CM, zbot toga što su simptomi veoma intenzivni, pa i potencija leka mora biti prilagođena ovom intenzitetu. Ovo pravilo ne važi za slabije izražene akutne poremećaje.
Tipičan je iznanadan početak sa visokom temperaturom i vrućom glavom, a telo je hladno. Ovaj nagao početak bolesti se viđa svega par sati posle izlaganja uzročnom faktoru. Visokoj temperaturi prethodi užasna jeza, groznica. Otuda i savet da se uzme jedna doza Aconituma „na prvi drhtaj“.
Bol je naročito snažan i nepodnošljiv, terajući paćenika u očaj tako da on jauče od bolova; bolovi se opisuju kao pečenje, žarenje, oštar – prodoran, kao ubod nožem. Verovatno je da će bol biti udružen i sa osećajem utrnulosti, sa peckanjem, mravinjanjem i moguće iznenadnim osećajem vrućine. Ovako snažan doživljaj bola je verovatno zbog hiperalgezije, sniženog praga osetljivosti za bol, što opet ima veze sa cirkulacijom krvi koja dovodi do hipoksije (anoksije) senzornih živaca.
Sledeća osobina Aconituma je sklonost krvarenju; iznenadno i jako izlivanje svetlo crvene krvi iz nosa, materice, rektuma ili sa drugih mesta, a često je udruženo sa mentalnom pometnjom i uzbunom.
#homeopatijabeograd,#homeopatijalečenje,#aksioznost,#strah
